Marko Đorđević, Beleške o samoobrazovanju

Razmena znanja pod okriljem institucija, državnih ili privatnih, uvek ima za cilj proizvodnju i reprodukciju znanja, bilo ono orijentisano ka nominalnim „prosvetiteljskim“ ciljevima, bilo ka tržišnoj proizvodnji kadrova.

U odnosu na ova dva modela samoobrazovanje ima potencijalno subverzivni karakter. Ono nije određeno definitivnim i noramtivnim „proizvodom“ svog rada. Normativ institucija je oličen u obrazovanom čoveku koji ispunjava svoju ulogu u društvu, ili u pojednicu koji je za nominalni ulazak u red akademskih građana spreman da plati velike sume novca.

Kroz samoobrazovanje se preispituju i kritikuju datosti kao što su, „uloga u društvu“ i „novčana vrednost znanja“. Kritički rečnik novih formi obrazovanja se izvodi iz savremenih teorijskih tekstova i praksi, kao i pomoću umrežavanja sa ljudima koji imaju slične ideje o prevazilaženju tradicionalne pedagogije[1]. U praznom prostoru između državnih i privatnih institucija obrazovanja nastaju otvorene obrazovne strukture u kojima je znanje besplatno a „pedagogija“ eksperimentalna. Rezultat ovakvog delovanja ostaje nepoznat, nepredvidiv i samim tim potencijalno subverzivan.


[1] O tome su pisali Miško Šuvaković i Bojan Đorđev

vidi http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/tag/post-pedagogy/?lang=HR

One Response to “Marko Đorđević, Beleške o samoobrazovanju”

  1. Arno says:

    Beži od državništva da ti dušu ne pokvari!

Leave a Reply